Промоција књиге у Торонту

НАЈСРДАЧНИЈЕ ВАС ПОЗИВАМО НА МУЗИЧКО - КЊИЖЕВНИ ПЕРФОРМАС ПОВОДОМ ИЗДАВАЊА КЊИГЕ "ЧУВАР РИЗНИЦЕ СНОВА" АУТОРА ЂОРЂЕ ВАСИЋА ИЗ ТОРОНТА.

МЈЕСТО ОДРЖАВАЊА: САЛА ЦРКВЕ "СВЕТИ САВА" НА РИВЕРУ У ТОРОНТУ
ВРИЈЕМЕ ОДРЖАВАЊА: 26. ФЕБРУАР 2010. , ПЕТАК, У 19:30
ПРОГРАМ КЊИЖЕВНЕ ВЕЧЕРИ ПОВОДОМ ПРОМОЦИЈЕ КЊИГЕ ЂОРЂЕ ВАСИЋА „ЧУВАР РИЗНИЦЕ СНОВА“
1. „КАЛАЏИЈСКО КОЛО“ ИЗВОДЕ ВАЊА АНДРИН И МАТИЈА КРУНИЋ - ГИТАРЕ
2. „ДРАГИ ВЛАТКО...“ ПРВИ ДИО – ЧИТА ЂОРЂО ВАСИЋ
3. „ДАФИНО ВИНО“ ИЗВОДЕ ВАЊА АНДРИН И МАТИЈА КРУНИЋ - ГИТАРЕ
4. „ДРАГИ ВЛАТКО...“ ДРУГИ ДИО – ЧИТА РАДЕ МИЋИЋ
5. „НА ВРАТА СЕЂАШЕ ЈЕВКА ЗАМФИРОВА“ ИЗВОДЕ ДРАГАНА СТОШИЋ И ЈАСМИНА ВУЧУРОВИЋ
6. „СИТНОПИС“ ОДЛОМАК ЧИТА ДРАГОСЛАВ БОГИЋЕВИЋ
7. „АЈДЕ ЈАНО КОЛО ДА ИГРАМО“ ИЗВОДЕ ВЕРИЦА МАТОВИНА И ЗОРИЦА БОШЊАКОВИЋ , КЛАВИРСКА ПРАТЊА ИРИНА АНГЕЛОВ-МЛАДЕНОВИЋ, РЕФРЕН ЕТНО ЕТНО СКУД "ОПЛЕНАЦ"
8. „КАРНЕВАЛ У РИЈУ“ ОДЛОМАК ЧИТА СЊЕЖАНА ПЕТРИЋ
9. „ЗАЈДИ, ЗАЈДИ“ ИЗВОДИ КРИСТИНА БИЈЕЛИЋ
10. „ХЉЕБ СА ОКУСОМ СУЗА“ ЧИТА ДРАГОСЛАВ БОГИЋЕВИЋ
11. „ЗАПЕВАЛА СОЈКА ПТИЦА“ ИЗВОДЕ ВЕРИЦА МАТОВИНА И ЗОРИЦА БОШЊАКОВИЋ , КЛАВИРСКА ПРАТЊА ИРИНА АНГЕЛОВ- МЛАДЕНОВИЋ, РЕФРЕН ЕТНО ГРУПА ИРИНЕ СКУД "ОПЛЕНАЦ"
12. „СИРОЧЕ“ ОДЛОМАК ИЗ ПРИЧЕ ЧИТА РАДЕ МИЋИЋ
13. „ПРИТУРИ СЕ ПЛАНИНАТА“ ИЗВОДИ ЕТНО - ГРУПА СКУД "ОПЛЕНАЦ" КОЈУ ЧИНЕ ДЕСА ЂОНИН, НАТАША И АЛЕКСАНДРА ТРИВАН, АЛЕКСАНДРА ЂУРЂЕВИЋ, МАРИЈА БОЖИЋ И АНА РАДУЛОВИЋ / КЛАВИРСКА ПРАТЊА ИРИНА АНГЕЛОВ – МЛАДЕНОВИЋ
14. „ГОВОРНА МАНА“ ЧИТА ЂОРЂО ВАСИЋ
15. О АУТОРУ ГОВОРИ ДРАГОСЛАВ БОГИЋЕВИЋ
16. МАКЕДОНСКА НАРОДНА РАДЕ ПЕТРИЋ И ПРИЈАТЕЉИ / ГИТАРЕ
17. „СРЕЋКО“ ОДЛОМАК ЧИТА СНЕЖАНА ПЕТРИЋ
18. „МОРИ СОКО ПИЈЕ“ ИЗВОДИ ЕТНО - ГРУПА СКУД "ОПЛЕНАЦ"
19. „ДЈЕЧИЈА ИГРА“ ОДЛОМАК ИЗ ПРИЧЕ ЧИТА РАДЕ МИЋИЋ
20. МАКЕДОНСКА НАРОДНА РАДЕ ПЕТРИЋ И ПРИЈАТЕЉИ / ГИТАРЕ
21. „ВЈЕЧИТИ ЕМИГРАНТ“ ОДЛОМАК ЧИТА ДРАГОСЛАВ БОГИЋЕВИЋ
22. „ГДЕ СИ БИЛО ЈАРЕ МОЈЕ“ ИЗВОДЕ КРИСТИНА БИЈЕЛИЋ И ЈАСМИНА ВУЧУРОВИЋ
23. „МЈЕШОВИТИ БРАК“ ОДЛОМКЕ ЧИТА СЊЕЖАНА ПЕТРИЋ
24. „ПЕТЛОВИ ПОЈЕВ „ ИЗВОДЕ ЈАСМИНА ВУЧУРОВИЋ И ДРАГАНА СТОШИЋ
25. СПЛЕТ ПЈЕСАМА ИЗВОДИ ГРУПА “ADDA” 'ПРВИ ЗВАНИЧНИ НАСТУП

31.01.2010. 00:49

HLJEB SA OKUSOM SUZA

Ne vjerujem da se iza toga krila namjera, ali u mom rodnom gradu su se u direktnom susjedstvu nalazili sportski poligon, gradsko groblje, dječije obdanište i lokalna radio-stanica. Čudo urbanističkog planiranja i projektovanja. Zbog toga je svaki građanin mog rodnog grada vrlo rano učio da smrt ukomponuje u svoju svakodnevnicu i živi sa njom kao sa nezvanim, ali i neizbježnim gostom čiji dolazak se mogao svakodnevno očekivati, i pred kojim se nije okretala glava ustranu ili zatvarale oči.

Ponekad pomislim da smo zbog te činjenice i položaja grada u kotlini sa velikim brojem maglovitih i sumornih dana, nosili u sebi neku vrstu „Weltschmerz-a” – svjetskog bola , koji nas nije napuštao ni kada bismo na kraći ili duži period otišli daleko od njega ili ga zauvijek napustili.

Negdje sa sedam-osam godina počeo sam skupa sa drugovima odlaziti na sportski poligon upravo u vrijeme kad su se mogle očekivati sahrane. Čekali smo do kraja žalobne ceremonije, a nakon toga prilazili iz prikrajka ožalošćenoj porodici koja je raspakovavala hranu donesenu na groblje za pokoj duše preminuloga. Strpljivo smo čekali da se stariji udalje i da dobijemo znak da možemo pojesti sve što je preostalo.

Ovo je preraslo u naviku sve do jednog julskog dana. Zbog prijetećeg nevremena sam čin pokopa obavljen je tog dana gotovo upadaljivo žurno. Samo nekoliki od okupljenih prišli su potom nakrivljenom stolu u uglu groblja,čije su noge bile ukopane u zemlju.

Udovica sa crnom maramom na glavi, sjekla je velikim kuhinjskim nožem kobasicu na debele kolutiće pokraj neravno isječenih kriški domaćeg hljeba. Umjesto stolnjakom, stol je bio zastrt smeđim masnim papirom. Uto je počela da prokapljuje kiša i ogromne kapi su odzvanjale kad bi pale na masni papir sa pripremljenom hranom.

Moj najbolji drug mi je došapnuo da su to suze i da je on to već jednom doživio kad je umro njegov otac. Tada su mu rekli da nebo plače ponekad odmah poslije sahrane kad ožalošćeni na zemlji predugo gledaju prema nebu, tražeći tu objašnjenje za ono što se desilo.

Okupljeni oko drvenog nakrivljenog stola u uglu groblja, žurno su se sada udaljavali, ostavljajući u mekanom smeđem blatu tragove ljetnih cipela i sandala.

Uskoro su oko stola sa raspoređenom hranom stajali samo četvoro djece i ožalošćena žena sa crnom maramom. Brada joj je počivala na grudima. Čvornovate ruke je držala prekrštene na stomaku.

Kapi su sada dobovale u ujednačenom ritmu po masnom papiru, polupraznoj flaši sa rakijom, dopola ispijenim čašicama, plitkim tanjirima, izvodeći na licu mjesta komponovanu posmrtnu koračnicu.

Mi djeca smo stajalo okolo šutke i niko se nije odvaživao da dotakne hljeb natopljen suzama ili da se udalji od stola.

19.01.2010. 13:52

ГОВОРНА МАНА - цијела прича

До четврте године сам се успављивао цуцлом, а и преко дана се нисам раздвајао од ње. Мајка и отац су се уплашили да ћу добити говорну ману, пошто сам „шушкао“ док причам; између осталог, нисам знао правилно изговорити глас „ц“ – изговарао сам га као „с“. Послије кратког вијећања дошли су до закључка да је за то крива цуцла и да ме по кратком поступку треба одвикнути од ње.

Continue reading 18.01.2010. 10:34

МЈЕШОВИТИ БРАК - одломак

Нашла сам их унутра како сједе обучени и с ранцима на леђима. Старији син је устао, кренуо лаганим кораком према мени и рекао ми хладно и одсјечно да ме видио кроз прозор и да нису хтјели да изађу. Поновио је још једном да их убудуће чекам на мјесту које је он одредио тог јутра.
Те ноћи до зоре сам ридала главе зароњене у јастук. Муж ме тјешио и преклињао да будем стрпљива. Обећао је да ће смањити одсуствовање од куће и да ће се активно укључити у подизање дјеце. Био је тактичан и пажљив. Одао ми је признање за сав дотадашњи труд који му је омогућио да се несметано преда послу и ради оно што највише воли.

Continue reading 12.01.2010. 13:31

ТРАМВАЈСКА КАРТА - одломак

... Старица је осјећала да је контрола карата завршена и да су у овом часу сва тројица контролора стајала покрај младића којем је она помогла да стигне на вријеме и уђе у трамвај. Знала је то и на основу пригушених протеста пу- тника којима су тројица контролора око младића запре- чавала пут до излазних врата. Уста су јој била скроз суха. Виличне кости су се све интензивније затезале. Отрага гледајући, изгледало је као да нешто жваће. Иза себе је чула шушкање папира. Неколики путници прођоше покрај ње, примакоше се вратима, спремајући се да напусте трамвај.

Continue reading 12.01.2010. 13:23

ДРАГИ ВЛАТКО - oдлoмaк

„Ово морам некоме рећи”, пустила је начас моје руке како би поправила мантил, који јој је клизнуо низ раме и обнажио пјегаву кожу испод љетње хаљине с нараменицама. „Мој муж има рак јетре. И то врло агресиван. Знате ли колико смо труда и новца уложили да бисмо добили слободан термин за двојицу свјетских хирурга, највећих у тој области? И можете ли замислити ту игру судбине? Не можемо да дођемо до операционе сале због неке заразне болести која је миленијумима била непозната... Можете ли замислити ту игру судбине?”

Continue reading 03.01.2010. 01:23

СИТНОПИС - одломак

...De mea vita на дописници површине сто педесет три квадратна центиметра, слично као што је то урадио Петар Лукић са Титовом биографијом, с том разликом што је Живојин намјеравао да употријеби укупно седамдесет пет хиљада ријечи, дакле седам хиљада више од њега. Послије тога, надао се, неће више бити повратка на пријашње стање. Била је то, на неки начин, Живојинова незванична најава рата болесном осјећају да живећи сахнемо, да сокови у нама пресушују, слике гасну, да смо са сваким даном све даље од првотне пуноће и сјаја...

Continue reading 03.01.2010. 20:22