Васа Радовановић о књизи

Tragajuci za sobom

Кроз четрнаест веома упечатљивих прича уоквирених у књигу ЧУВАР РИЗНИЦЕ СНОВА Ђорђо Васић нам се представља као зрео писац, већ сад јасно препознатљивог књижевног говора, иако му је ово прва књига.

То није ни необично, с обзиром да се Ђорђо већ исказао као преводилац немачких прозних писаца (роман Хорнов крај Кристофа Хајна, 1990, Свјетлост, Сарајево), али и писац прича објављиваних у Политици, а сви знамо да је за прозног писца право признање тек кад његове приче прођу густи Политикин филтер, и крену у свет књижевности са страница са којих су кренула и највећа српска књижевна пера.

То што је Ђорђо завршио књижевност, тачније немачки језик и књижевност, само је основа за бављењем овим послом, јер знамо да су многи завршили књижевност, али само таленат и искључиво таленат је услов да се постане добар писац. А он, таленат, је јасно уочљив, не само из малопре наведених чињеница, већ пре свега из прича заступљених у књизи ЧУВАР РИЗНИЦЕ СНОВА.

У својим причама писац преплиће читав дијапазон необичних ликова. Није само тема живота у егзилу главна тема његових прича, иако је истакнута у први план.

Писац зналачки води своје јунаке кроз приче, не могу се отети утиску да их је већина и лично проживљена, али и показује своју изванредну способност дескрипције, и уочавање најситнијих детаља компоновањем упечатљивих слика. Да цитирам само опис гледања, са тв екрана, чувене утакмице Грчка-Југославија, игране у Атини 1974., из перспективе младог дечака смештеног на поду, из приче Дјечија игра: ''Четрдесет прстију и четири пара стопала испод стола индиректно су учествовали у догађањима на црно-бијелом екрану – грчили су се и повијали, укрштали међусобно, поцупкивали, удруживали се два по два, или пет по пет...''. У овој изванредној причи Васић мајсторски осликава дечака Лазара, и кроз његову игру иживљавања над недужном мачком, шаље нам поруку да се од малих ногу могу назрети силуете будућих нељуди, криминалаца или ратних злочинаца, у тој истој хировитој Босни из које потиче и сам аутор. Али нам и кроз двоумљење главног јунака Бориса између припадности групи, ја бих то назвао чопору, и људскости и избором овог другог, по цену да буде изопштен из групе и назван кукавицом, шаље снажну Христољубиву поруку. Упечатљива је и завршна слика ове приче: ''Борис је и даље стајао наслоњен на балконски стуб и јецао. Гомила са камењем стајала је непомична покрај канте за смеће. Као из једног грла испред куће је одјекивало: ''Југославија! Југославија!'' Као да су се наслутили неки нови Лазари који ће срушити ту исту Југославију...

Свакако, бар по мени, је најуспешнија прича Мјешовити брак, која из емигрантске перспективе покушава да разреши неке, често веома болне, дилеме о припадности средини, али и сопственом прихватању исте. Антологијски је завршетак приче и преокрет када мала деца из мешовитог иранско-немачког брака, која су већ преживела изопштавање из заједнице због своје разноликости, и сама упадају у исти образац, одбијајући да иду у исту школу са Јеврејима. Ова прича би могла да послужи и као уџбеник за превазилажење разлика у друштву и односа према друштвеним мањинама.

Издвојио бих још и приче Карневал у Рију, маестрална прича о последњим данима Штефана Цвајга, која као да је изашла из пера класика европске књижевности, као и Говорна мана, Драги Влатко и друге...

Још једном да напоменем своје виђење да, иако су приказивачи ове књиге потенцирали тему емиграције у овој књизи, ја бих је гледао са једног много ширег аспекта, јер приче осим живота у емиграцији, обухватају и много шира, дубља филозофска промишљања о бивству и сушству живота.

На крају, морам признати да ми је, од тренутка када сам ишчитавао прве ретке рукописа ЧУВАР РИЗНИЦЕ СНОВА и када сам се прихватио да будем неко ко ће учествовати у њеном објављивању, било изузетно задовољство да дам свој допринос представљању исте српској читалачкој публици. Верујем да ће и наши читаоци препознати њену вредност и да је у Ђорђи Васићу српска књижевност добила одличног писца.

Београд Васа Радовановић 24. 12. 2009. књижевник

03.01.2010. 14:21

Cuvar on Twitter